COGNITIVE STYLE AS BIOMETRIC DATA - USING COGNITIVE DIFFERENCES FOR BEHAVIORAL BIOMETRICS

Сажетак

Domen bihevioralne biometrije se razvija paralelno sa razvojem tehnologije, ali i u kontekstu širenja opsega znanja bihevioralnih i kognitivnih nauka. Ova međuuslovljenost i inherentna interdisciplinarnost biometrije nameće potencijalne pravce daljeg razvoja i u skladu sa tim određena etička pitanja koja ih prate. Pokazalo se da je za verifikaciju identiteta i stanjakorisnika opravdana i korisna primena kombinacije bihevioralnih indikatora i neurofizioloških parametara, te se na osnovu toga razvija nova oblast biometrije, kognitivna biometrija. U pitanju je pristup koji prati neurofiziološke promene koje se generišu tokom procesa mišljenja i doživljavanja putem metoda i tehnika detekcije karakterističnih biosignala. U ovom kontekstu definiše se opravdanost korišćenja kognitivnih stilova kao potencijalnih parametara za diferencijaciju korisničkih identiteta. Ona se zasniva na nalazima istraživanja koji govore u prilog neurofiziološkim, neuroanatomskim i bihevioralnim razlikama definisanim kategorijama kognitivnog stila. S druge strane, uloga kognitivnog stila u domenu identifikacije i verifikacije problematizuje se u kontekstu zahteva koji se postavljaju pred svaki biometrijski podatak, a njena održivost se procenjuje u zavisnosti od relevantnih istraživanja. Konačno, pored mogućih prednosti ovakvog načina opisivanja korisnika, postavljaju se i karakteristična ograničenja koja vode ka novim koncepcijama i pokušajima formiranja složenog profila korisnika zasnovanog na takozvanom digitalnom modelu čoveka.