Postoje dva osnovna problema vezana za Sudoku zagonetke: problem rešavanja i problem generisanja. U većini radova čija je tema rešavanje Sudokua, razmatraju se zagonetke dimenzije 9 x 9 i na njima se upoređuju nove sa postojećim metodama. Razlika u vremenima rešavanja za ovu dimenziju ne daje pravu sliku o efikasnosti različitih metoda jer se vreme rešavanja meri u delovima sekunde. Nekoliko metoda je razvijeno za rešavanje zagonetki većih dimenzija od 9 x 9: metoda paralelnog izvršavanja na više procesora, metoda simuliranog kaljenja i metoda koja koristi verovatnosne grafovske modele. U radu pokazujemo da je postojeće rešavanje Sudoku zagonetki svođenjem na Problem iskazne zadovoljivosti (SAT) značajno efikasnije od tri navedene metode. Glavni doprinos rada je unapređenje postojećeg algoritma za generisanje velikih i teških Sudoku zagonetki – one imaju jedinstveno rešenje, a uklanjanjem bilo kog početnog broja u generisanoj zagonetki svojstvo jedinstvenosti rešenja se gubi. Takođe, ispitujemo uticaj pravila preprocesiranja (i u procesu rešavanja i u procesu generisanja) koja se koriste za određivanje vrednosti nepoznatih polja pre svođenja na SAT. Preprocesiranje značajno ubrzava proces generisanja ali ne ubrzava proces rešavanja zagonetki. U radu je procenjen i pojedinačni značaj korišćenih pravila i prezentovane su neke od karakteristika generisanih zagonetki.
